Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter
>

Авијарна инфлуенца

Датум објаве: 28.12.2021 14:56 | Аутор: УБХВФП

Испис Штампај страницу


Због  појаве вируса авијарне инфлуенце у земљама Европе, а нарочито  у земљама у окружењу, укључујући Србију, Албанију Босни и Херцеговину, Косово, Хрватску и Словенију, Управа за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове овим путем информишу јавност, а посебно држаоце живине, кавезних и других птица о мјерама и препорукама које треба да предузимају како би се ризик од евентуалне појаве болести свео на минимум.

ПРЕПОРУКЕ ДРЖАОЦИМА ЖИВИНЕ И ДРУГИХ ПТИЦА

Од власника и држаоца живине се у наредном периоду очекује пуна кооперативност са ветеринарском службом, као и да примјењуњу биосигурносне мјере на газдинству: 

- онемогуће било какав контакт своје живине са дивљим птицама тако што живину треба држати у    затвореним објектима са мрежама на прозорима;
- у случају држања живине у спољним кавезима, исте покрију и ограде жицом са отворима не већим од 2 цм;
- спријече контакт своје живине са свим осталим домаћим животињама;
- живину не поје водом са отвореног простора (из буради, локви, бара, кишницом и сл.);
- храну за живину држе у затвореном простору заштићену од било каквог контакта са спољном средином или другим животињама или глодарима;
- онемогуће незапосленима улазак на фарму;
- примјењују систем држања живине „све унутра – све ван“;
- након завршетка држања живине, објекат детаљно очисте, оперу, дезинфикују и изврше дератизацију и дезинсекцију прије сљедећег усељења у објекат;
- ђубре и простирку одлажу на посебно одређеном мјесту и заштите га од контакта са другим животињама;
- редовно детаљно перу руке, одјећу и обућу прије сваког уласка у објекат са живином и након изласка из објекта;
- носити чиста заштитна одијела и гумене чизме приликом рада са живином;
- не уводе нове јединке у постојеће јато;
- не купују нове животиње од непровјерених продаваца и без уредног Увјерења о здравственом стању;
- не посјећују друге живинарске фарме;
- не користе опрему или било каква друга средства са неке друге фарме.
- не дозвољавају посјетиоцима улазак на фарму.

У случају било каквих промјена здравственог стања у јату живине или примјећивања угинућа већег броја дивљих птица одмах контактирати најближу ветеринарску амбуланту или ветеринарског инспектора.

Подсјећамо, на снази је и Наредба о забрани држања живине на отвореном простору и спровођењу мјера за спречавање појаве и ширења високо патогене авијарне инфлуенце. Овом наредбом, осим забране држања живине на отвореном простору, прописане су и друге обавезе које су дужни да спроводе држаоци живине ради заштите живине и спријечавања могућег преноса вируса ВПАИ са дивљих птица.


Инфлуенца птица (птичији грип) је врло заразна вирусна болест живине и других птица коју узрокује тип А вируса инфлуенце. Постоји велики број сојева вируса авијарне инфлуенце, а неки од сојева  могу пренијети болест на људе сто ову болест сврстава у зоонозе. 

Болест се код живине и птица може манифестовати на различите начине, што у највећој мјери зависи од способности вируса да узрокују болест (вирулентност) и од врсте живине. Према својој вирулентности вирус авијарне инфлуенце дијели се на: 

- високо патогене сојеве, који узрокују озбиљне клиничке знаке уз потенцијално високу стопу угинућа код живине (до 100% у року од 48 сати), 
- ниско патогене сојеве, који обично изазивају само благе симптоме или пролазе без клиничке слике и лако могу проћи неоткривени.

Осим у земљама окружења, болест је пријављена у Бугарској, Чешкој, Њемачкој, Мађарској, Италији, Низоземској, Пољској, Швајцарској, Уједињеном Краљевству.

До данас није потврђен ни један случај авијарне инфлуенце код домаће живине на територији Црне Горе.

У децембру 2016. године, у Црној Гори, на једном узорку дивље птице, у оквиру редовног мониторинга  по програму мјера здравстване заштите животиња, утврђено је присуство вируса високо патогене авијарне инфлуенце (ВПАИ).  Осим овог случаја, ниједне године није забиљежен налаз вируса високопатогене авијрне инфлуенце код дивљих птица.

Управа за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове годинама спроводи надзор у циљу превенције појаве болести птичијег грипа, прати епизоотиолошку ситуацију по питању ове болести и у складу са анализом ризика предузима све неопходне превентивне мјере у циљу максималног смањивања ризика уношења болести у Црну Гору, као и умањења негативних посљедица које болест може изазвати. 

Превентивне мјере у циљу спречавање појаве болести, између осталог, обухватају и стављање ван снаге свих рјешења о дозволи увоза живине, производа од живине и птица поријеклом из држава односно подручја у којима према подацима Међународне организације за здравље животиња постоји сумња, односно у којима је потврђена високо патогена авијарна инфлуенца, као и појачане граничне контроле промета живине, птица и производа од живине и птица од стране ветеринарске инспекције.

Већ дужи низ година, обезбјеђују се буџетска средства и спроводи се мониторинг присуства вируса авијарне инфлуенце код домаће живине, а у сврху праћења и брзог благовременог откривања евентуалне појаве ове болести на просторима Црне Горе код домаће живине - првенствено кока носиља.

Истовремено, спроводи се и мониторинг водених дивљих птица а највећи број узорака је са подручја Скадарског и Шаског језера. Испитивања се спроводе током октобра/децембра сваке године, непосредно након миграторног таласа птица преко територије Црне Горе у правцу југа. Основни циљ испитивања је утврђивање евентуланог присуства вируса авијарне инфлуенце на територији Црне Горе након „прелета“ великог броја миграторних птица током јесење миграторне сезоне, имајући у виду повећани ризик од уношења вируса током овог периода.

Клинички знаци, извори и путеви преношења и ширења болести

Високо патогена авијарна инфлуенца је врло контагиозна вирусна болест живине и других птица која се клинички може манифестовати различито, у зависности од патогености самог вируса и врсте птица које су заражене.

Од домаће живине најосјетљивије су кокошке и ћурке, док се код патака и гусака болест појављује у блажој форми. Дивље птице које живе уз воду, посебно дивље патке, често су отпорне на болест и ријетко показују клиничке знакове болести, али могу бити резервоар вируса којег излучују у спољну средину и тиме представљају главну опасност за ширење болести на домаћу живину. 

Када се појави код домаће живине, болест доводи до великих економских губитака по газдинство и саму државу који су условљени угинућима и обавезним нешкодљивим уклањањима обољелих јата, забраном кретања живине и забраном промета производа поријеклом од живине.

Главни симптоми високо патогене авијарне инфлуенце код живине су депресија, губитак апетита, пад или потпуни престанак носивости, нервни симптоми, отоци и цијаноза кресте и подбрадњака усљед поремећаја у циркулацији, кашљање, кијање и дијареја. У перакутној форми могу се јавити изненадна угинућа без претходних клиничких знакова. Смртност може достићи и 100% у зависности од врсте и старости јединки, соја вируса, услова држања и секундарних инфекција.

Клиничка слика код ниско патогених сојева углавном пролази као блажи респираторни синдром праћен падом носивости.

Инкубациони период вируса је прилично кратак, а траје од неколико сати до 3 дана на нивоу јединке, па до 14 дана потребних да се болест рашири на нивоу јата.

Сви досадашњи подаци указују на дивље водене птице као примарни извор вируса. Осим директним контактом заражене са здавим животињама, вирус се преноси и излучевинама, па је с тога могуће да се живина зарази фекалним излучевинама дивљих птица у простору њиховог кретања или води за напајање. Вирус се међу фармама и газдинствима може ширити опремом, а човјек је још један важан фактор механичког преноса вируса. Вода и храна се такође убрајају у факторе ризика за пренос вируса.